Kada je reč o neinvazivnim dijag­no­s­tičkim metodama, savremena kardiologija nije odmakla daleko. Pouzdano utvrđivanje suženja krvnih sudova i drugih problema na srčanom mišiću i dalje je moguće jedino koronarografijom, specifičnom invazivnom metodom kojom se kroz femoralnu arteriju uvodi kateter preko kog se ubrizgava rendgenski kontrast i tako prikazuju eventualna suženja u srcu. Docent dr Branislav Milovano­vić, šef Neurokardiološke laboratorije KBC Bežanijska kosa, kaže da se neinvazivnom elektrokardiologijom mogu označiti pacijenti s velikim rizikom od infarkta ili iznenadne smrti, odnosno kandidati za što hitniju koronarografiju.
 

Biološki signali

– Neurokardiologija kombinuje znanja raznih specijalista – kardiologa, neurologa, psihologa, mate­matičara i fizičara. Mate­matičkom analizom bioloških signala mi saznajemo šta se dešava u ljudskom telu. U tom domenu je i napravljen najveći bum. Kada smo prošlog oktobra organizovali kongres, u svetu je bilo samo četiri udruženja neurokardiologa – američko, italijansko, tursko i srpsko. Danas je matematika jedan od ključnih faktora u savremenoj kardiologiji – objašnjava dr Milovanović.

Procena rizika od infarkta u neurokardiološkoj laboratoriji KBC Bežanijska kosa traje oko dva sata. Specijalnim metodama, poput onih kojim se testiraju kosmonauti u Hjustonu, istovremeno se analiziraju krvni pritisak preko prstiju šake i prati rad srca putem EKG signala. Nakon pregleda pacijent odlazi kući gde naredna 24 sata, takođe istovremeno, nosi holtere srca i pritiska, a potom se rezultati sabiraju i matematičkom analizom procenjuje rizik.

Pregledi u neurokardiološkoj laboratoriji obavljaju se s uputom lekara opšte prakse i o trošku Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja, a zbog dužine trajanja dnevno se obave od dve do tri procene rizika. Besplatno se procenjuje i rizik pacijentima koji leže na kardiološkom odeljenju KBC Bežanijska kosa, a protekle decenije na taj način pregledano je više od 2.200 bolesnika. U zakonom dozvoljenom dopunskom radnom vremenu, tokom popodneva, ista testiranja se rade po ceni od 300 evra, dok u Americi, kaže Milovanović, slične analize koštaju do 25.000 dolara.

Virusne infekcije

Neurokardiologija se pokazala veoma uspešnom i u tretiranju sinkope – sindroma koji se definiše iznenadnim i prolaznim gubitkom svesti u trajanju od deset do 15 sekundi. Dr Milovanović kaže da od šest do deset odsto ljudi bar jednom u životu izgubi svest, a u 70 odsto slučajeva radi se o neurokardiološkim uzrocima i poremećaju regulacije pritiska. Za sinkopu ili krizu svesti u petini slučajeva odgovorni su kardiološki razlozi, a za ostale slučajeve krivi su neurološki simptomi i uzroci nepoznatog porekla.

Uspešnost u lečenju kriza svesti u KBC-u Bežanijska kosa je od 80 do 90 odsto, što je u svetskim razmerama izuzetan uspeh. Po rečima dr Milovanovića, ako nisu posledica nekog drugog hroničnog oboljenja, kao što je slučaj pacijentkinje koja je sinkope imala zbog lajmske bolesti, krize svesti su najčešće uzrokovane virusnim infekcijama. Kad se dijagnostikuje sinkopa, pacijentima se propisuje odgovarajuća terapija i prati se njegovo stanje u roku od mesec dana, tri i šest meseci, posle čega se u većini slučajeva stanje u potpunosti sanira. A lek koji donosi izlečenje određuje se opet uz primenu matematičkih i fizičkih modela.
 

 ANSA metoda

Dokazujući preciznost “ma­­tematičke analize bioloških signala”, dr Branislav Milovanović je prošle godine dobio nagradu poljskog Udruženja kardiologa. Odmah potom napravio je i poseban softver za izračunavanje rizika od infarkta. Radi se o takozvanoj ANSA metodi koja, kako kaže, predstavlja osnov personalne medicine u kojoj će važiti pravilo – jedan čovek, jedan lek.

– Svaki čovek je jedinka za sebe i prilikom podešavanja narušenog balansa autonomnog nervnog sistema koji upravlja radom svih organa određuje se lek koji mu odgovara. Dakle, prvo se utvrđuje tip poremećaja, a potom se preduzimaju koraci za podešavanje ravnoteže. Daje se lek i već u prvih pola sata konstatuje na koji način on deluje – kaže dr Milovanović.